U sklopu obeležavanja 125 godina od rođenja znamenitog srpskog i jugoslovenskog arhitekte Nikole Dobrovića, Srpska akademija nauka i umetnosti i Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu, u saradnji sa Filozofskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, 17. i 18. novembra 2022. godine organizuju međunarodni naučni skup „125 godina od rođenja arhitekte Nikole Dobrovića (1897-2022)”. Skup će biti otvoren u četvrtak, 17. novembra, u 10 sati, u Svečanoj sali SANU. Narednog dana, 18. novembra, program će se odvijati na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
U ovom događaju učestvovaće 62 referenta (arhitekti i istoričari umetnosti) iz osam država, koji će u dvadesetominutnim izlaganjima predstaviti rezultate svojih istraživanja.
Akademska i kulturna javnost biće u prilici da se upozna sa najnovijim tumačenjima Dobrovićevog rada u oblasti arhitektonskog projektovanja, urbanizma, teorije, kritike, istoriografije, akademske nastave i zaštite spomenika kulture. Planirano je da se predstavljeni referati objave u posebnom zborniku radova nakon završetka naučnog skupa.
Prvi dan skupa biće prenošen uživo na sajtu SANU od 10 sati – https://www.sanu.ac.rs/direktan-prenos/
Nikola Dobrović
(Pečuj, 12. 02. 1897 – Beograd, 11. 01. 1967)
Arhitekta, graditelj, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, član SANU, urbanista i planer, pisac brojnih knjiga, svojim delom i ukupnom delatnošću jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih arhitekata modernog doba.
Rođen u srpskoj porodici u Pečuju u Baranji, brat slikara Petra Dobrovića, školovan za arhitektu u Budimpešti i Pragu, najpre saradnik u biroima nekih od najznačajnijih čehoslovačkih arhitekata, potom samostalni autor prvo u Pragu nakon čega je prisutan i u Jugoslaviji kako projektima tako i povremenim pa zatim permanentnim boravkom, od 1934. do Drugog svetskog rata u Dubrovniku, od 1944. u Beogradu.
Autor je legendarnog pobedničkog konkursnog projekta iz 1930. za uređenje i gradnju na Terazijskoj terasi, uz još nekoliko pobeda na međunarodnim konkursima, u istom vremenu, projektima koji iako nerealizovani su bitno uticali na razvoj urbanističko-arhitektonske misli i prakse kod nas i u ovom delu sveta.
U prvim posleratnim godinama direktor Urbanističkog zavoda Srbije, te Urbanističkog zavoda Beograda, od 1948. profesor Arhitektonskog fakulteta na kome je kasnije pokrenuo čuveni predmet Savremena arhitektura i urbanizam, kao glavni promoter modernizma.
Autor niza zdanja na dubrovačkom primorju 1930-ih, s izuzetnim hotelom Grand na ostrvu Lopudu. Glavnim delom, po više aspekata, smatra se Dobrovićev ansambl DSNO-a (Ministarstva odbrane i Generalštaba jugoslovenske vojske) iz 1956-65, delimično urušen u agresiji 1999. a proglašen za kulturno dobro 2005. godine. U prvoj polovini 1960-ih podigao je još nekoliko izuzetnih objekata u Herceg Novom i Igalu. Izuzetan i složen projekat za kompleks zdanja Elektrotehničkog fakulteta i Instituta Nikola Tesla u Bloku 32 na Novom Beogradu, koji takođe nerealizovan, predstavlja značajan doprinos razvoju savremenih graditeljskih ideja.
Nikola Dobrović u spajanju autorske ličnosti i društvenog pregaoca oličava najuticajniju arhitektonsku ličnost Moderne u Srbiji, naročito kao neko ko povezuje arhitektonsku delatnost sa svetom kulture. Po svojoj sklonosti ka vrtnoj arhitekturi i po neposrednom bavljenju njom možemo ga smatrati praocem ekoloških tendencija sada izrazitih u Evropi i kod nas.
Izuzetno jaka i znalačka ličnost, simbol individualnosti i etike, vredan najvećeg poštovanja i trajnog pamćenja na prostorima Srbije, regiona, kao i u evropskim razmerama.
