Širom Afrike lobisti, filantropi i poslovni ljudi rade na tome da Afriku otvore za genetski modifikovanu hranu. Tvrde da takva hrana može ponuditi čudesno rešenje za dva problema koja muče Afriku: glad i malariju. Jedan od glavnih zagovornika te ideje jeste Bil Gejts, jedan od najbogatijih ljudi na svetu, koji je sada na čelu najmoćnije filantropske organizacije u istoriji. Francuski dokumentarni film otkriva kako je Gejtsova organizacija postala glavni pokretač genetskih eksperimenata u Africi te istražuje njihove moguće posljedice.
Budući da ne postoji ni jedna sila dovoljno snažna da im se suprotstavi, Gejtsova organizacija sprovodi diskretna istraživanja na genima manioke te istražuje genetske modifikacije na komarcima kako bi se borili protiv malarije. Takva je vrsta istraživanja zabranjena u Evropi zbog potencijalnih opasnosti za zdravlje ljudi i okolinu. No Evropa se udružila s privatnim organizacijama kako bi sprovodila takve pokuse u Africi.
Mnogi to smatraju neokolonijalizmom. Zahvaljujući finansiranju razvoja genetski modifikovane hrane, Africi se nameće neoliberalni model razvoja i korporativna prevlast. Na taj je se način otvara globalnom poljoprivrednom biznisu. No u ovom vrlom novom svetu filantropskog kapitalizma i humanitarne pomoći neraskidivo povezane s velikim biznisom, programi za suzbijanje gladi služe kao izgovor za uvođenje genetski modifikovane hrane, dok javna ulaganja služne privatnim interesima.
Sreda, 15. jun, HRT 1 u 21
