Balkan i Mediteran: Kulturni transfer i vizuelna kultura u srednjovekovno i rano moderno doba

5. decembra, u 19 sati, u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije predstavljanje knjige Balkan i Mediteran: Kulturni transfer i vizuelna kultura u srednjovekovno i rano moderno doba Jelene Erdeljan (Evoluta, 2019).

O knjizi govore::
prof. dr Jelena Erdeljan, prodekan Filozofskog fakulteta,
prof. dr Vlada Stanković, Filozofski fakultet,
prof. dr Nenad Makuljević, Filozofski fakultet,
prof. dr Jelena Filipović, Filološki fakultet.

Mediteran pripada svima. Ma koliko ga prisvajali, nazivali rimskim, vizantijskim, osmanskim jezerom, aludirajući na trenutnu, efemernu dominaciju njegovim vodenim putevima, Mediteran uvek nađe načina da pokaže svoju suštinsku raznovrsnost koja ne dozvoljava nijednoj sili, svetovnoj ili duhovnoj, da u potpunosti njime zavlada.
Nijedna Mediteranska periferija nije dovoljno udaljena da ne bi bila zapljusnuta ovim ogromnim talasom zajedničke kulture koja ostavlja uvek ponešto drugačije obrise na različitim obalama koje zapljusne. I mada prožet centrima čija je civilizacijska privlačna snaga racionalno teško objašnjiva, od Jerusalima i Aleksandrije, Carigrada, Soluna i Rima i velikim ostrvima od Kipra i Krita do Sicilije i Korzike, koja su sama po sebi kulturno i istorijski bezvremeni mali Mediteranski mikrokosmosi, snažna i stalna povezanost dalekih periferija ovog živućeg kulturnog sveta predstavlja njegovu fascinantnu karakteristiku koja se najbolje razume na primerima koje Jelena Erdeljan obrađuje detaljno na stranicama ove knjige.
Sveti Spiridon Kiparski i njegovo „putovanje” od jednog mirnog i uspavanog sela najvećeg ostrva istočnog Mediterana do najstarije srpske crkve u Zemunu, simbolišu vanvremenski i vanprostorni karakter verovanja, kao i potrebu čoveka da veruje i oseti bliskost sa snažnim i dobrim ljudima, čiji životi donose, uprkos stvarnosti, nadu u postojanje i nadmoć dobrog u svetu nestalnom poput plime i oseke večno pokretnog Mediteranskog giganta. Šabataj Sevi, taj novi mesija iz 17. veka, uz pomoć koga autorka knjige ocrtava koncentrične krugove dugotrajnog jevrejskog mediteranskog kulturnog i religijskog nasleđa koji su omogućili njegovu jedinstvenu pojavu, ukazuje na irelevantnost artificijelnih granica, vremenskih okvira i prostornih omeđivanja i na potrebu njihovog prevlađivanja kako bi se razumela svepovezanost mediteranskog čoveka, bio on Balkanac, Kipranin, Sicilijanac, Španac...

Pošalji komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *