4. decembra, u 19 sati, u Amfiteatru Narodne biblioteke Srbije predstavljanje knjige Car i Galilejac, Henrika Ibsena, u izdanju Akademske knjige (2019).
O knjizi govore:
Nebojša Bradić, režiser
Milan Vlajičić, književni i filmski kritičar
prof. dr Jelena Pilipović, Filološki fakultet
Bora Babić, direktorka izdačke kuće Akademska knjiga
Dramski opus norveškog dramskog pisca Henrika Ibsena značio je izuzetno mnogo za razvoj evropske i svetske realističke drame sa temama iz građanskog života, a može se reći da se taj uticaj oseća i danas. Stvaranjem društveno angažovane književnosti i oštrom kritikom dvostrukog morala društva 19. veka izazvao je veliku pažnju. Prešao je put od potpunog odbijanja nordijskih pozorišta da na svoj repertoar stavljaju njegove drame do momenta da se, 1887. godine, u Berlinu, u jednoj nedelji, igra pet njegovih drama.
Pored aktivne kritike lažnih vrednosti u društvu i tradicionalnih vrednosti koje proizvode potlačene pojedince, u središtu njegovog stvaralaštva je podređen položaj žene u modernom društvu.
Za novoprevedenu dramu Car i Galilejac, sam Ibsen je govorio da je bila presudna za njegovu književnu karijeru, te da je najznačajnija u njegovom radu.
U predgovoru objavljene drame, Nebojša Bradić kaže:
„Postavljena u vreme tranzicije grčke u hrišćansku kulturu, drama se bavi nasiljem koje prati smrt jedne i rađanje druge. Ibsen je sa Carem i Galilejcem postao moderan pisac. On nije napisao klasičnu tragediju u kojoj ličnosti govore jezikom bogova. Naprotiv, predstavio je obične ljude sa željom da postigne iluziju realnosti. Car i Galilejac postavlja pitanje da li čovek ima moć da oblikuje istoriju. Glavna ličnost drame je imperator Julijan Apostata. Kroz njegovu sudbinu, Ibsen ispituje odnose nužnosti i slobode, nasilja i lepote, istorije kao mogućeg reda ili stalnog haosa. Najjači pobeđuju, a takve pobednike ’volja sveta’ preobraća u svoje igračke. Pritom, individualne želje i napori nemaju gotovo nikakav uticaj. U Ibsenovoj drami Julijan uzvikuje: ’Jesam li ja ponosni gospodar svoje sudbine ili igračka sila istorije?’”.
