Doktor Pol Keli, profesor na Oksfordskom univerzitetu, žestoki je protivnik sadašnjeg „poslovnog trenutka“ koji nalaže dnevno osmočasovno radno vreme, s početkom u devet sati ujutru i završetkom u pet sati popodne.
On čak kaže da je „teranje“ zaposlenih da počnu s radom pre 10 sati ujutru tretman „ne mnogo različit od onog koji se primenjuje u mučenju zatvorenika“, poznatom kao „nedopuštanje spavanja“. „Takav pristup čini zaposlene bolesnima, iscrpljenim i pod stresom“, kaže Keli, dodajući da na ovakvom radnom vremenu uopšte ne treba insistirati za zaposlene do 55 godina starosti -„jer to predstavlja ozbiljnu pretnju njihovom učinku, raspoloženju i mentalnom zdravlju“.
Zahvaljujući naporima ovog profesora, i mnoge škole u Britaniji promenile su svoje radno vreme. Sprovedena istraživanja pokazala su da prosečan 10-godišnjak neće početi da se fokusira na akademski rad pre 8,30 sati. Slično tome, „radni dan“ za 16-godišnjake trebalo bi da počne u 10 sati, dok bi studenti za najbolje rezultate trebalo da počnu s radom u 11 sati.
Doktor Keli ubeđen je da bi jednostavno pomeranje početaka školskih aktivnosti moglo povećati ocene za 10 posto. Sličan stav ima i kada je reč o tome kada bi trebalo da počne radni dan zaposlenih u kompanijama – sat vremena kasnije u odnosu na „standardni termin“ povoljno bi se odrazio na njihove radne sposobnosti, a samim tim, i predupredio veliki broj zdravstvenih problema.
„Ne možemo promeniti 24-satne ritmove. Ne možete naučiti da ustajete u određeno vreme. Naše telo prilagođeno je sunčevoj svetlosti, a niste ni svesni toga, jer se informacija skladišti u hipotalamus, i nije vidljiva“, piše profesor.
Istraživanja su pokazala da nedostatak sna ima veliki uticaj na zdravlje. Samo nedelju dana s manje od šest sati sna svake noći dovodi do promena u funkcionisanju gena.
Nedostatak sna utiče na performanse, pažnju, dugoročno pamćenje i podstiče upotrebu droge i alkohola.
To, takođe, dovodi do problema kao što su iscrpljenost, anksioznost, frustracije, ljutnja, impulsivno ponašanje, povećanje telesne mase, visoki krvni pritisak, smanjeni imunitet, stres, mentalni problemi…
Ipak, mnogi ljudi na odgovornim funkcijama, uključujući i najpoznatije svetske političare, kao da imaju potpuno drugačije stavove o potrebi za snom, u odnosu na ono što zagovara profesor Keli. Britanska premijerka, Margaret Tačer insistirala je na tome da spava samo četiri sata noću, Donald Tramp od tri do četiri sata, Barak Obama spavao je šest sati, dok je Vinston Čerčil, za vreme Drugog svetskog rata spavao samo četiri sata noću, ali je insistirao na popodnevnoj „dremci“ od dva sata. U istoriji je ostala zabeležena i opaska koju je dao Napoleon Bonaparta – „Dovoljno je šest sati sna za muškarca, sedam za ženu, osam za budalu.“.
S druge strane, Bil Gejts govorio je da mu je potrebno bar sedam sati sna da bi bio u formi. Čuveni naučnik Albert Ajnštajn spavao je čak po 10 sati noću, plus „dnevne dremke“, dok je Nikola Tesla spavao samo po dva-tri sata…
Pa, vi odlučite kako ćete i šta ćete…
