Dom kulture “Studentski grad”
Ponedeljak, 28. februar
19.00, Mala sala
Promocija knjiga dr Miroslava Colića
Urednik izdanja: Nevena Miletić Sarić
Učesnici i govornici: autor dr Miroslav Colić, prof. dr Zoran Avramović, naučni savetnik, prof. dr Mila Alečković Nikolić, dr Jelena Stanišić, naučni saradnik, dr Rajka Đević, naučni saradnik
Ispitujući smisao i ciljeve obrazovanja i vaspitanja u ljudskoj istoriji, autor iznosi čitav društveno–istorijski razvoj pedagoške misli od vremena drevnog matrijarhata i prelaska na patrijarhat, preko antičke Grčke, srednjeg veka, novog doba, Renesanse, utopijskog socijalizma, modernog doba, perioda francuskih materijalista, perioda svetskog prosvetiteljstva, kroz pedagoške ideje s početka XX veka, kroz period novih znanja iz dečje psihologije i pedagogije, pitanja pedagogije i medijske manipulacije, do današnjeg vremena tzv. vaspitanja za toleranciju.
Ključno pitanje na koje odgovara ova knjiga jeste drevno pitanje koje je poljski filozof i teoretičar obrazovanja Bogdan Suhodolski samo reaktualizovao, a to je: kako pomiriti pedagogiju egzistencije obrazovanja za život, sa pedagogijom esencije, ili formiranja ljudske ličnosti, bez koje ovog prvog nema, ili ga nema na smisaon i srećan način za pojedinca i društvo?
U fokusu ove studije naročito biva kritička pedagogija Paula Freirea – obrazovna teorija i praksa podučavanja i učenja, a koje su u funkciji političke borbe za pobijanje i transformaciju dominantnih represivnih društvenih narativa stvaranjem društva jednakih. Takva pedagogija ukazuje na potrebu za aktivnom, kritičkom i dijaloškom akcijom u i ka realnosti, sa ciljem razumevanja istorije kao privremenog stanja podložnog stalnim promenama.
OBRAZOVANJE I SAVREMENO DRUŠTVO (DKSG, 2022)
Knjiga Obrazovanje i savremeno društvo je svojevrsni nastavak prethodne knjige dr Miroslava Colića – Ka kritičkoj revolucionarnoj pedagogiji. U fokusu razmatranja je „pedagogija za oslobođenje“ koja insistira na slobodi samoostvarivanja ličnosti, ravnopravnosti u obrazovanju, razvoju kritičke svesti, idejama koje će poslužiti razvoju slobodnijeg, humanijeg društva. Njihova primena je naročito nužna danas kada je sveprisutna i očigledna disocijacija obrazovanja i vaspitanja: obrazovanje (Bildung) se svodi na tzv. utilitarno obrazovanje – obučavanje (Ausbildung), odnosno na profesionalnu obuku (vocational training, kako to naziva Toni Kušner), a vaspitanje, u klasičnom smislu, biva zamenjeno racionalizacijom raznih menadžerskih strategija koje dovode do profita, a ne do stvaranja pravednog i humanog društva.
Ovde se posebno problematizuju dejstva, efekti i posledice „pedagogije konformizma i konzumerizma“, dakako, komodifikacije i komercijalizacije obrazovanja (sa posebnim osvrtom na „nadiranje korporativne i trgovačke kulture ka visokoškolskim ustanovama“ – Anri Žiru).
Poruka knjige bila bi da nam je preko potrebna „investicija“ u obrazovanje za oslobođenje (a ne konformizam), kako bi se, ubuduće, podigli kapaciteti za kritičko mišljenje, vrednosno preispitivanje i proaktivno delovanje u svim segmentima društva. Sledstveno tome, neophodno je stvoriti takav društveno–politički kontekst življenja u kojem su kultura, pravo, sloboda i istina na prvom mestu (dakle, opšte dobro), a u odnosu na „vrednosti“ tržišta.
