Nove poslovne tendencije nametnule su potrebu i neprestanog usavršavanja znanja onih koji učestvuju u takvoj razmeni energija. Više gotovo da nije bitno kakvim se poslom bavite, jer je neophodno da stalno produbljujete vaše znanje, koje će vam pomoći u uspešnom izvršavanju bilo kakvih poslovnih zadataka.
Shodno tome, nametnula se i potreba preispitivanja koliko su oni od kojih treba da naučite neki posao zaista sposobni da vas „animiraju“ na pravi način. Zbog toga i ovaj tekst – mali savetnik o tome o čemu treba da vodite računa kada kreirate neki kurs ili trening, nastojeći da „doprete“ do što većeg broja „korisnika“, odnosno onih koji će s povećanom dozom percepcije „slušati“ vaša iskustva i uputstva…
1. Napravite forum!
Osnovni sadržaj za učenje treba da bude praćen i odgovarajućim „forumom“. Na taj način, osim animiranja korisnika da sami postavljaju pitanja u vezi s gradivom koje treba da savladaju, odnosno povećane interaktivnosti, dobićete i mogućnost da sami usmeravate diskusiju u željenom pravcu, bez preteranog „rasplinjavanja“. Takođe, neka vaša „usmeravanja“ budu „provokativna“, odnosno neka potaknu što „življu“ diskusiju među učesnicima, ali „na zadatu temu“.
Mnogi postojeći online-kursevi previđaju korist foruma, pa ga nude kao „ekstra-mogućnost“, a ne kao nešto što je potreba u startu. Postavljanjem foruma uz kurs, doprinosite i povećanju kreativnosti učesnika, što će se pozitivno odraziti i na njihov stepen pažnje, odnosno motivaciju za učenjem.
2. Dodajte pitanja, ali i napravite pauzu između video prezentacija!
Ako gledate neki video-materijal više puta, ne znači da ćete i lakše zapamtiti njegov sadržaj nego da ste ga gledali samo jednom! Zato, koncipirajte svoje treninge tako da polaznici mogu da pogledaju ponuđeni video-materijal, ali tek posle izvesnog vremena. A, u međuvremenu, „uputite ih“ da koriste druge vidove „interaktivnog učenja“, kao što su, na primer, učestvovanje na forumu ili popunjavanje testova, anketa i kvizova. Dobar način „animacije“ jeste i da neposredno pred gledanje određenog video-materijala, polaznicima postavite nekoliko pitanja čije će odgovore saznati nakon odgledanog snimka…
3. Učinite da tekstualni sadržaj bude lako čitljiv!
Brzo čitanje, odnosno „prelaženje“ preko nekog teksta, ne mora nužno da znači nešto loše. Internet je uslovio ovakvu tendenciju, i protiv toga ne možemo ništa. Zato je preko potrebno da napisani tekst bude „lako čitljiv“, jasan i direktan. I, ne predug! Stavite uočljive naslove i podnaslove, a ukoliko imate potrebu, možete i podeliti jednu „lekciju“ na više zasebnih delova…
4. Učinite sav sadržaj novim, poželjnim, ali i dovoljno teškim
Svakodnevno dobijamo mnoštvo informacija, neke čak i istovremeno, želeli to ili ne. Takvo „izobilje“ čini i da se mnoge od njih veoma brzo i zaborave. Sadržaj online obuke mora da se „takmiči“ s drugim stimulansima na način koji ga čini uočljivim i nezaboravnim. Da biste to uradili, moraćete da se koncentrišete na osmišljavanje sadržaja obuke koji je nov, poželjan, ali i dovoljno težak. Jer, informacije i rešenja koja su neobičnija i izazovnija od ostalih ponuđenih, izazivaju i najviše pažnje i želje da se upusti u njihovo pravilno „dešifrovanje“.
Bez obzira da li razvijate tekst, multimediju ili neku drugu vrstu sadržaja, potrebno je da oni budu dovoljno „originalni“ da potaknu korisnike, u ovom slučaju polaznike kursa, na „dodatno razmišljanje“. Takođe, ne oklevajte da ponovite već pređeni sadržaj, ali na nov i zanimljiv način. Na primer, dodajte grafički rezime sadržaja koji je prvi put objašnjen u video-materijalu.
5. Vodite računa o potrebi za samoobjašnjenjem pri rešavanju postavljenih zadataka
Ljudi uče više ako razmišljaju i pokušaju da shvate pravo značenje informacija, nego ako ih pasivno konzumiraju. Proces samoobjašnjenja pomaže polaznicima kursa da identifikuju ono što ne znaju, što znaju i kako da novim informacijama nadograde svoje postojeće znanje ili prethodna iskustva. Klasična obuka, koju će voditi iskusni instruktor, i dalje je često neophodna, ali je, zapravo, mnogo važnije da polaznici kursa dobiju osećaj „samoedukacije“ kroz postavljene lekcije.
Polaznici kursa koji i sami podučavaju druge onim što su i sami naučili, bolje će razumeti i samu suštinu nove informacije od onih koji koriste tradicionalne metode učenja.
Pri formulisanju zadataka, postavljajte pitanja koja će zahtevati od polaznika da rešenja saopšte „svojim rečima“ u, recimo, vidu pisanih eseja. Zatim, potaknite i ostale da diskutuju o tome šta su pročitali, videli ili čuli.
6. Kreirajte sadržaj koji će potaknuti emocije
Emocije nisu važne samo za lični, već i za profesionalni razvoj. Materijali za obuku koji uključuju i emocije polaznika učiniće da oni postanu mnogo „prisniji“ s informacijama koje nudite.
Ne ustručavajte se da, na primer, pisane lekcije „obogatite“ naslovima i podnaslovima koji inspirišu ili izazivaju emocionalni interes. Takođe, u video i grafičkim materijalima koristite „sugestivne“ slike koje izazivaju pozitivne i lepe emocije. I obraćajte se polaznicima kursa s dužnim uvažavanjem, ali i lično, kao da ste „prijatelji koji zajednički traže rešenje zadate situacije“. Tako ćete ih potaknuti da ulože još više truda i razumevanja u savladavanje postavljenog izazova.
