Nije strašno priznati – mnogi nastavnici imaju teškoće pri primeni najnovijih tehnoloških dostignuća u svom radu sa učenicima. Uprkos veoma olakšanom pristupu novim tehnologijama i činjenici da nove generacije nastavnika ulaze u učionicu s daleko naprednijim tehnološkim veštinama od svojih starijih kolega, istraživanja sprovedena u SAD pokazuju da samo 39 odsto nastavnika izjavljuje da „umereno“ ili „često“ koristi nove tehnologije kao alate za podučavanje, dok 40 odssto nastavnika kaže da im tehnologija pomaže da postignu željene ciljeve pri podučavanju (slična istraživanja kod nas ne postoje, ali možete li da zamislite kakvi bi bili rezultati?)
Koji su razlozi ovakvoj, ipak, ograničenoj upotrebi novih tehnologija, čak i u najrazvijenijim sredinama? Da li su nastavnici, jednostavno, zatrpani zahtevima za stalno nova testiranja testiranja? Ili, jednostavno, ne vide pravu vrednost primene novih tehnologija u njihovom polju delovanja? Ili, jednostavno, rade u okruženjima gde direktori ne razumeju ili ne podstiču korišćenje novih tehnologija? Ili, jednostavno, tipovi softvera koji su najkorisniji u nastavi nisu uvek one aplikacije koje učenici već znaju da koriste – ili uopšte žele da nauče?
Rekli bismo – nema jednostavnog odgovora! Ni tamo, ni ovde…
Još jedno istraživanje sprovedeno u SAD kaže da je samo 43 odsto nastavnika, od 60 odsto koji su pohađali neku vrstu tehnoloških obuka, izjavilo da je ona bila „korisna“ ili „vrlo korisna“. Mnogi nastavnici navode da su instrukcije koje su dobili u vezi s primenom novih tehnologija, bilo online-putem ili licem u lice, bile previše fokusirane na učenje kako koristiti softver, a ne kako ga integrisati u proces nastave i učenja. Tako da nastavnici koriste nove tehnologije u mnogo većoj meri za administraciju, ličnu produktivnost i prikazivanje sadržaja (putem projektora i kamera) – ali ne toliko kao alat za učenje. Pogrešno!
Dakle, razvijeno je pet smernica kojih treba da se drže nastavnici pri primeni novih tehnologija u svojim učionicama:
1. Sve mora biti u vezi sa poslom
Posao nastavnika jeste da podučava i nastava počinje davanjem instrukcija kako učiti. Šta bi učenici trebalo da znaju i trebalo da urade? Fokus usmeren na profesionalni razvoj usredsređen je na tri ključna pitanja:
– Izaberite odgovarajuće tehnologije da bi podržale željeno učenje
– Izmerite efekte primene novih tehnologija u procesu učenja
– Napravite okruženje u kome ćete zajedno s učenicima koristiti nove tehnologije
2. Koristite nove tehnologije u dovoljnoj meri
„Dovoljno“ se ne odnosi to da budete upoznati s novim tehnologijama, već da ih komforno koristite u okviru nastavnih aktivnosti
Nastavnici treba da nauče nekoliko softverskih veština kako bi pomogli učenicima da koriste tehnologiju. Razumevanje obrazovnih mogućnosti softvera još je važnije. Nastavnici treba sami da pronađu rešenja za eventualne probleme u vezi s tehnološkim pitanjima, putem svojih pokušaja, ali i greški, tražeći pomoć od kolega ili sami tražeći odgovore na internetu i dostupnim priručnicima. Tek u slučaju da sami ne mogu da pronađu rešenje, treba da se obrate svom instruktoru. Ovakav pristup često je nepopularan, jer može biti sporiji, ali će se nastavnici osećati mnogo sigurnije pri prenošenju znanja učenicima ako sami otkriju „zamke“ novih tehnologija.
Takođe, princip „dovoljno“ podrazumeva i odnos prema hardveru. Često je mišljenje – „što više tehnologije – to bolje“. Ali, to ne mora da bude slučaj. Nemanje dovoljno kompjutera u učionici, recimo, često se koristi kao opravdanje za „nedovoljno rezultata“, pa i nemotivisanost. Međutim, odgovarajućom „organizacijom“ i ovaj problem da se rešiti. Pobrinite se da osmislite kako! Jer, manjak resursa, odnosno njihova ravnomerna podela, zapravo, može biti i prednost u tehnici savladavanja datog problema…
3. Uradite stvari na vreme
Profesionalni razvoj treba da podrži učenje nastavnika – na vreme – kada su oni spremni i da uče, ali i da to znanje prenesu na učenike. I ovde su u pitanju tri ključne stavke:
– Diferencirani profesionalni razvoj
Nastavnici, kao i učenici, imaju različite potrebe za učenjem i preferencije. Potrebno je razgraničiti i prilagoditi procese učenja svakom ponaosob.
– Podrška od strane instruktora
Potrebno je da instruktor bude prisutan kada nastavnik počne da primenjuje nove tehnologije u svojoj učionici, kako bi se izbegli eventualni problemi.
– Ne gubite vreme
Ne dopustite da prođe suviše vremena između vašeg učenja i implementacije toga što ste naučili. Jednostavno, budite uvek „u treningu“!
4. Za svaki slučaj…
Postoji zabrinutost da će primenom novih tehnologija nastavnici donekle izgubiti kontrolu nad procesom učenja. Takođe, postoji i strah da će se učenici pokazati „verziraniji“ prilikom upotrebe novih tehnologija nego njihovi nastavnici. Zato je potrebno fokusirati se na pomaganje nastavnicima u rešavanju tih pitanja kontrole, tako što će usvojiti stav „za svaki slučaj“, odnosno pažljivo planirati aktivnosti u učionici. Uvak je potrebno naglašavati da su računari samo jedan od mnogih alata za učenje, što omogućava nastavnicima da smanje šanse da budu uhvaćeni nespremni kada primena novih tehnologija „omane“. Zato je potrebno uvek imati – plan B!
5. Samo pokušajte
Većina programa profesionalnog razvoja ne prati i implementaciju znanja i veština koje su nastavnici naučili. Ovo se posebno odnosi na profesionalni razvoj koji oni stiču putem interneta. Dakle, ovaj peti princip fokusira se na to da nastavnici treba sami da probaju računare u svojim učionicama i da se pobrinu da to učine uprkos pritisku, kroz nadzor i koristeći podršku.
I u ovom slučaju postoje tri pristupa:
– Saradnja između instruktora i učitelja
– Organizovanje solo-nastave, prilikom koje instruktor posmatra i daje povratne informacije nastavniku
– Organizovanje „otvorenih predavanja“, na kojima nastavnici primenjuju stečena znanja o novim tehnologijama pred svojim kolegama
Kao zaključak ovog principa nameću se četiri strategije:
– Prvo, podučavanje nastavnog plana i programa, a ne novih tehnologija, jeste glavni „posao“ nastavnika u učionici, tako da svaki profesionalni razvoj koji se odnosi na tehnologiju treba da osigura da ta tehnologija služi glavnom cilju – savladavanju date lekcije.
– Nastavnici treba da dobiju instrukcije o tehnologiji kada im je to potrebno, a – ne ranije! Kao i da treba na vreme da dobiju podršku za planiranje aktivnosti vezanih za primenu novih tehnologiju.
– Tehnološki profesionalni razvoj NE TREBA da naglašava važnost stručnosti nastavnika u vezi sa softverom i hardverom, već da naglasi lako snalaženje nastavnika s računarima. Korisno je da se ohrabre nastavnici kako bi se zamislili kao „projektni menadžeri“ koji postavljaju neku aktivnost, dok su njihovi učenici „tehnička lica“ koja rade na implementaciji rešenja.
– Konačno, astavnici treba pažljivo da isplaniraju kako će koristiti nove tehnologije u svojoj učionici, uključujući i strategije za slučaj da stvari ne krene od starta onako kako su očekivali…
Da li ste spremni da savladate sve ove izazove?
