Legende, mitovi i narodni običaji Đerdapa

2. decembra 2019, u 18 sati, Centar slovenskih kultura u Narodnoj biblioteci Srbije - predstavljanje knjige Legende, mitovi i narodni običaji Đerdapa autora Jelene Bujdić Krečković i Aleksandra Repedžića, u izdanju Muzeja iz Majdanpeka (2015).

O knjizi govore:
Jelena Bujdić Krečković, Aleksandar Repedžić, Žaklina Nikolić.

Legende, mitovi, i narodni običaji Đerdapa predstavlja heterogenu zbirku legendi o mitskim i natprirodnim bićima vezanim za oblast Đerdapa, kao i običaja naroda koji naseljavaju ovu regiju. Zasnovana na rezultatima sopstvenog terenskog rada autora u okviru Muzeja u Majdanpeku, na naučnoj literaturi, ali i na književnoj fantastici, knjiga se čita kao zabavno štivo i književni vodič kroz čudesan svet Đerdapa, čemu uveliko doprinose i sjajne slike predela i fascinantnih običaja iz ove oblasti.”
Dr Anemari Soresku Marinković

Čini se da nema predela i naselja u Srbiji u kojima se, kako se to slikovito kaže, s kolena na koleno, ne prenose predanja iz bliže i dalje prošlosti. Prostor i uslovi života uticali su na duhovni razvoj ljudi đerdapskog područja. Snaga moćnog Dunava, prirodno okruženje, različiti narodi koji su se borili za prevlast u Đerdapu, prožimanje jezika, vera i kultura, razvili su narodne običaje i verovanja, koji se najvećim delom „naslanjaju” na Dunav. Tako su u Đerdapu mitovi, predanja i legende kao deo usmenog folklornog nasleđa, vezanog za pojedina mesta, vodu, prirodu, pretke, sačuvani kod stanovništva u skoro neizmenjenom obliku. U ovom posebnom svetu narodnih predanja o Dunavu, Đerdapu i njihovim mitskim bićima prepliću se rimski, grčki, dakijski, slovenski i vlaški mitovi. Među najstarijim je svakako mit o Herkulu, koji je razdvojio stenje na mestu zvanom Baba kaj, čime je omogućio da voda velikog mora otiče kroz Gvozdena vrata. Za ovo božanstvo iz rimske mitologije vezano je i predanje o Herkulovim stubovima u đerdapskim Kazanima, gde su deo premošćenja rečnog dna blizu ostrva Ada Kale. Na već pomenutu stenu u Dunavu Baba kaj, po jednoj legendi, turski paša vezao je lepu princezu Golubanu, koja je odbila da bude deo njegovog harema, dok je za Trajanovu tablu vezano narodno predanje o podzemnom božanstvu, Trojanu, kome su žrtvovane devojke. Po legendi, na Trajanovom mostu je Sveti Đorđe pobedio Trojana i od tada se Sveti Đorđe kao zaštitnik i borac za pravdu svetkuje u Turn Severinu, rumunskom gradu na drugoj obali Dunava. Prosto se ne može preskočiti mit da je u treći deo Dunava, nazvan Istar po božanstvu voda i gospodarici nad ljudima, uplovio Jason sa Argonautima, a sve u potrazi za zlatnim runom, kao i legenda o Golupcu, gde je na prostoru današnjeg naselja bilo mnoštvo golubova, po čemu je drevni grad dobio ime. U Đerdapu se verovalo da šaran, kad napuni određen broj godina, dobija krila, izleće iz vode i pretvara se u zmaja. Kod vlaškog stanovništva Đerdapa prisutno je predanje o šumskoj majci, dok se o vodenom duhu, moronju (vampiru), talasonima pripoveda u Golubinju, Boljetinu i Sipu, u kome živi, i priča o nemuštom jeziku i osobi koja je spasila zmiju, a ova joj omogućila da razgovara sa životinjama. Nažalost, sve je manje onih koji pričaju, ali i onih koji slušaju.
Ne želeći da se tanana veza raskine, kao i da se ne prekine čudesna mreža mitoloških bića, običaji zaborave i da se novim pokolenjima nešto ostavi, pokušali smo da deo ovog nematerijalnog blaga pribeležimo.

(iz predgovora autora)

Pošalji komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *