Svedoci smo znatnog opadanja brojnosti insekata oprašivača u mnogim ekosistemima širom sveta. Кrajem XX veka pa nadalje intenzivirala su se istraživanja kroz mnogobrojne projekte posvećenim praćenjem stanja i trenda brojnosti insekata oprašivača, naročito medonosne pčele i bumbara, ali sve više i drugih divljih vrsta pčela, leptira i osolikih muva kao značajnih oprašivača. Opadanje brojnosti insekata oprašivača značajno utiče na funkcionisanje ekosistema jer se na taj način narušava proces oprašivanja neophodan za reprodukciju mnogih biljaka, uključujući gajene vrste koje se koriste u ishrani ljudi i domaćih životinja.
Fond za nauku Republike Srbije (#fondzanauku, #programideje), u okviru programa IDEJE, prepoznao je neophodnost sistematičnog praćenja brojnosti i raznovrsnosti insekata oprašivača na području Srbije i odobrio projekat SPAS (Serbian Pollinator Advice Strategy – for the next normal) u trajanju od tri godine, koji će potpomoći uključenje Republike Srbije u Evropski sistem monitoring oprašivača i značajno doprineti Evropskoj inicijativi za oprašivače.
Projekat, vredan oko 300.000 eura, bavi se praćenjem statusa i trenda insekata oprašivača (pčela, leptira i osolikih muva) u Srbiji, podizanjem svesti o značaju oprašivača i pružanjem saveta u vezi poboljšanja ekosistemske usluge oprašivanja od koje zavisi kvalitet hrane i prinos useva. Glavni ciljevi projekta: utvrditi trenutno stanje najvažnijih insekatskih grupa oprašivača u Srbiji, identifikovati pretnje koje ugrožavaju njihov opstanak, detektovati pogodna, “prijateljska” staništa u okviru poljoprivrednih, prirodnih i polu-prirodnih ekosistema.
Da bi se stekao uvid u trenutno stanje, kao i da bi se predvideo budući trend brojnosti i raznovrsnosti insekata oprašivača u Srbiji, u okviru projekta SPAS pratiće se pčele, leptiri i osolike muve, kao i biljne vrste koje oni posećuju, na čak 30 lokacija u Srbiji, tri puta godišnje (proleće, leto, jesen). Posebno će se pratiti različiti ekološki parametri (npr. vremenski uslovi, tip zemljišta, brojnost ptica predatora insekata i medonosne pčele kao kompetitora, biljna pokrovnost), kao i upotreba pesticida i promene u korišćenju zemljišta.
Važno je naglasiti da u Srbiji do sada nije uspostavljena nacionalna inicijativa ili strategija za očuvanje oprašivača, a da će SPAS projekat obezbediti relevantnu bazu sa sistematično prikupljenim podacima koristeći protokole Evropske monitoring šeme (EUPoMS) i time potpomoći Evropskoj inicijativi za oprašivače, kao i formiranju srpske strategije, sa krajnjim ciljem očuvanja biodiverziteta. ŠTITEĆI OPRAŠIVAČE ŠTITIMO SVE NAS!!!
U projektni tim uključeno je 17 članova, sa Departmana za biologiju i ekologiju i Biosens instituta u Novom Sadu. Rukovodilac je prof. dr Snežana Radenković.
