Salman Rušdi: Iskušenje smrti

„Stvarnost može imati metaforičan sadržaj; to je ne čini manje stvarnom“, kaže na jednom mestu u romanu „Deca ponoći“ indijsko-britanskog pisca Salmana Rušdija narator romana, Salem Sinaj. Pisac Rušdi nije te 1981. godine, pišući roman koji će ga učiniti slavnim, ni sanjao kako će ga, sedam godina kasnije, stvarnost sustići. I prestići.

Po objavljivanju sledećeg romana pod naslovom „Satanski stihovi“, tačno na dan 14. februara 1989, možda ni ne hajući za to što je to u zapadnoj kulturi nekakav Dan zaljubljenih, iranski ajatolah i verski vođa Ruholah Homeini proglasio je fatvu, smrtnu kaznu koja se ne može opozvati, kojom je širom sveta muslimanski živalj ovlašćen da odstreli Salmana Rušdija. Po tumačenju ajatolaha, Rušdi je u „Satanskim stihovima“ – uvredio proroka Muhameda. Ostalo je istorija.

U filmu Salman Rušdi: Iskušenje smrti reditelja Vilijama Karela, a u produkciji Arte Frans kanala, Salman Rušdi, trideset godina kasnije (ovaj film je sniman krajem 2018.) govori o svoje tri decenije promenjenog života.

Ne spominjući svima nam dobro poznate činjenice da mu se brak raspao, ne spominjući ni starijeg sina Zafara kome je napisao i posvetio sledeću knjigu „Harun i more priča“, koncentrišući se na tadašnje osećanje sveprisutnog straha i životnih okolnosti na koje više ne može da utiče, sateran u egzil ilegalnog bivstvovanja čija pravila određuju agenti bezbednosti a ne njegove želje, Salman Rušdi nam se u ovom jednosatnom dokumentarcu snimljenom u Njujorku, gde pisac živi poslednjih 20 godina, otkriva kao misleće biće koje je i svoju nesreću i progonstvo umelo da doživi i smisleno obradi u svom umu, i duhu, ne gubeći svoj osobeni smisao za humor čak i kada govori o najtežim aspektima svoje lične drame.

Tako u jednom trenutku opisuje svoj ulazak u predstavništvo američke televizije CBS u Londonu gde, još unezveren od prvih vesti o fatvi i gledanja snimaka u kome razjareni ljudi širom Irana pale njegove slike ili ih natiču na šiljke, pita dežurnog novinara: „Šta ovo može da znači?“ i onda mirno, bez grimase na licu, citira novinarev odgovor: „A, ne brini; Homeini svakog petka osuđuje na smrt američkog predsednika“.

Taj crni petak Salmana Rušdija potrajao je, međutim, čitavu deceniju tokom koje se on skrivao po Britaniji dok napokon Iran, u liku Homeinijevih naslednika, nije objavio da se odriče bilo kakve odmazde prema piscu Satanskih stihova ili bilo kojem od njegovih saradnika na toj knjizi.

Ono što, međutim, ostaje da nad svima nama – učesnicima ovog filma, i njegovim gledaocima – lebdi kao tanana senka smrti je ona kvalifikacija fatve navedena u uvodu ovog teksta: to je osuda koja se, naime, ne može opozvati. Salman Rušdi nastavlja da piše, i živi, u svetu sveprisutnog iskušenja smrti.
Reprizu ove emisije moći ćete da gledate na kanalu RTS3 17. oktobra u 17h i u ponoć istog dana.

Petak, 16. oktobar, RTS 2 u 22,15

Pošalji komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *