Šveđani se sve više čipuju

Znate li šta je "biohacking"?

Ne znate? Bar, ne još...

Ali, uskoro će to biti termin koji je nazaobilazan u svetu moderni komunikacija. Svidelo vam se to, ili ne...

Jer, 'Biohacking' jeste termin koji se odnosi na modifikaciju ljudskog tela putem tehnologije. Postao je naročito popularan u poslednje vreme, s revolucijama u tehnologiji koje su omogućile stvari ranije viđene samo u naučnofantastičnim filmovima.

Tako i potkožni mikročipovi nisu više "nova" tehnologija. Koristili smo ih za kućne ljubimce, na primer, još od 1990-tih. Ovi mikročipovi se ubacuju između lopatica, a sadrže informacije kao što su ime, telefonski broj i adresa vlasnika. Pomažu identifikaciji kućnog ljubimca i povećavaju verovatnoću da će se vratiti njihovim vlasnicima ako se izgube ili ukradu.

A, osim toga, 2004. godine, Američka uprava za hranu i lekove (FDA) odobrila je RFID (radio-frekvencijske identifikacije) oznake za ljudske implante. Mali implantati koriste tehnologiju komunikacije u blizini (NFC), kao i beskontaktne kreditne kartice ili aplikacije za mobilna plaćanja. Kako ljudi postaju sve više zainteresovani za „internet-gedžete“, nije ni čudo da se sve više okrećemo mikročipovima, Zahvaljujući njima sve više smo u mogućnosti da putem interneta kontrolišemo uređaje u svakodnevnoj upotrebi, da palimo ili gasimo sijalice ili kontrolišemo termostate.

Jedna od zemalja koja prednjači u ugradnji mikročipova u ljude (dobro ste pročitali) - jeste Švedska. Zagovornici ove "mode" kažu da je to idealan način da ne brinete više o tome da li ste poneli ključeve od stana ili automobila, a s druge strane i ne odudaraju mnogo od dosadašnje ljudske potrebe da u svoje telo implementiraju različita "pomagala", koja im olakšavaju život, kao što su, na primer - pejsmejkeri!

Švedska kompanija SJ koristi biometrijske čipove ugrađene u ruke.  Oni su prva turistička kompanija na svetu koja je omogućila da se ovaj metod koristi umesto papirne vozne karte. Sićušni čip ugrađen u ruke korisnika ima istu tehnologiju kao i beskontaktne bankovne kartice i može se prevući kroz skener. Do 2017. godine, oko dve hiljada Šveđana implantiralo je čipove u svoje ruke, od kojih je 200 njih koristilo ovu tehnologiju za svoja putovanja.

Na opasku da se tehnologija mikročipovanja ljudi može koristiti za njihovo praćenje ili za neke druge "nadziračke" nelegitimne akcije od strane neovlašćenih osoba, zagovornici modernih tehnika odgovaraju da se mnogo veća opasnost za "nelegalne aktivnosti" krije u upotrebi mobilnih telefona i kreditnih kartica, "dok nekog možete neposredno da pratite i na mnogo svrsishodnije načine , a ne putem mikročipa-implanta".

Šta mislite o svemu ovome?

Pošalji komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *