Uticaj Džejmsa Vata na srpsku kulturu

U petak, 23. avgusta 2019. u 12 časova, biće otvorena izložba u Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu pod naslovom „Džejms Vat i njegovo doba u e-okruženju akademskog bibliotekarstva Srbije: 200 godina od smrti velikana“.

Cilj ove izložbe je da ilustruje doba u kome se odvijala Prva industrijska revolucija kao i da se ličnost i delo Džejmsa Vata što više približe korisnicima. Na otvaranju ove izložbe govoriće direktor Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“ u Beogradu, prof. dr Aleksandar Jerkov, zatim prof. dr Slobodan Кotlica, i bibliotekar savetnik mr Vesna Župan.

Zainteresovani će biti u prilici da pogledaju i prateću izložbu o pravniku i preduzetniku, Pjeru de Bomaršeu koji je bio poznatiji kao pisac pozorišnih komada. Po ugledu na njegova dela napisana su libreta za dve veoma poznate opere: „Seviljskog berberina“ koga je komponovao Đoakino Rosini i „Figarovu ženidbu“ za koju je muziku napisao Volfgang Amadeus Mocart. Autorka obe ove izložbe je Vesna Župan.

Džejms Vat rođen je 19. januara 1736. godine, a preminuo 25. avgusta 1819. Bio je škotski pronalazač i inženjer čija poboljšanja Njukomenove parne mašine predstavljaju fundamentalne promene koje su dovele do prve industrijske revolucije kako u njegovom rodnom Ujedinjenom Kraljevstvu tako i u celom svetu.

Godine 1769, patentirao je svoju parnu mašinu, a potom je pokušao da komercijalizuje pronalazak, ušavši u poslovnu saradnju sa Metjuom Boltonom 1775. godine. Novo preduzeće Bolton i Vat  bilo je veoma uspešna firma koja mu je na kraju donela i pravo malo bogatsvo. U penziji, Vat je nastavio da razvija nove izume, ali nijedan nije bio značajan kao njegov rad na parnoj mašini. Umro je u 83. godini. Džejms Vat se  smatra za jednu od najuticajnijih ličnosti u istoriji čovečanstva.

Pošalji komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *