Velika svetska kampanja – Srbi predlažu ime za planetu!

Кatedra za astronomiju i studenti studijskog programa astronomije i astrofizike učestvuju u velikoj svetskoj kampanji imenovanja planeta van Sunčevog sistema.

Poslednjih godina astronomi su otkrili na hiljade planeta i sistema planeta koje se okreću oko nama bliskih zvezda. Sada se već veruje da sve zvezde u Univerzumu zapravo imaju planete koje orbitiraju oko njih i da neke od tih planeta mogu imate fizičke
osobine koje podsećaju na Zemlju.

Povodom 100 godina od osnivanja Međunarodne astronomske unije (MAU), pokrenut je projekat „ IAU100 NameExoWorlds“ u kome će građani zemalja članica, imati priliku da imenuju jednu egzoplanetu (planeta van Sunčevog sistema) i njenu matičnu zvezdu.

Srbija je dobila čast da predloži ime za planetu koja trenutno nosi naziv WASP-60b i koja se okreće oko žute, patuljaste zvezde WASP-60 u sazvežđu Pegaza, na oko 1200 svetlosnih godina od Zemlje. Ova planeta ima dvostruko manju masu od našeg Jupitera, iako je skoro iste veličine, i za nešto više od 4 dana obiđe oko svoje matične zvezde po gotovo savršenom krugu.

Trenutna kataloška oznaka WASP za ovaj planetski sistem je skraćenica od naziva projekta “Wide Angle Search for Planets” u okviru kojeg je sistem otkriven. Radio se o projektu sistematske potrage za egzoplanetama pomoću metode tranzita. Projekat WASP je najuspešniji projekat koji koristi teleskope na površini Zemlje, i do sada je otkrio preko 100 egzoplaneta. Jedino je svemirska misija Кepler pronašla više.

Trenutno je otkrivena samo jedna planeta u sistemu WASP-60, ali nije isključeno da postoji još manje sjajnijih objekata.
Prof dr Anđelka Кovačević, član Nacionalne komisije za imenovanje egzoplaneta u Srbiji i šef Кatedre za astronomiju na Matematičkom fakultetu ističe: “Ovo je prvi  put u istoriji naše zemlje da smo pozvani da imenujemo dva objekta van Sunčevog sistema: zvezdu i njenu planetu. Naime do sada imali smo priliku da dajemo imena malim telima (asteroidma) u asterodinom pojasu između Marsa i Jupitera. Tako da se u ovom delu Sunčevog sistema kreće 15 malih planeta (asteroida) koje nose imena Srbija, Beograd, Tesla, Zvezdara, Simonida, Jugolavija, itd. Većinu ovih objekata sa srpskim nazivma otkrili su astronomi sa Astronomske opservatorije na Zvezdari u Beogradu.”

Usvojena imena će biti rezultat nacionalnih konkursa i takmičenja koji pre svega uključuju mlade generacije (đake i student) jedne zemlje, stoga je upućen zvanični poziv svim školama u Srbiji da se uključe u ovaj zabavan projekat i daju svoje predloge. Takođe, poziv je upućen i profesionalnim astronomima, studentima studijskog programa astronomije i astrofizike, kao i svim amaterskim astronomskim društvima.

Svi predlozi koje odobri Nacionalna komisija, vodeći računa o strogim pravilima koje je definasala Unija, učestvovaće u glasanju putem društvenih mreža, nakon čega će 10 imena sa najviše glasova učestvovati u finalnom glasanju širom zemlje, tokom Noći istraživača, 27. septembra 2019.

“WASP-60b nije tek jedna od brojnih planeta. Ona je veoma interesantna i za buduća istraživanja jer ima poluprečnik kao Saturn i masu koja je upola mase Jupitera, što je čini veoma neobično kompaktnom za planetu koja orbitira oko majke zvezde koja je nešto osiromašena metalima. Ona je izuzetan primer egzoplanete koja se može posmatrati sa Zemlje i koja nam može pružiti nove uvide u nastanak i evoluciju
planetskih sistema.”, navodi prof dr Anđelka Кovačević.

Ovo je samo jedna u nizu aktivnosti kroz koje se u Srbiji obeležava sto godina od osnivanja Međunarodne astronomske unije. Tokom maja 2019. u prostorijama SANU održan je skup "Astronomija u Srbiji i Srbija u Međunarodnoj astronomskoj uniji" u organizaciji Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, uz Astronomsku opservatoriju kao koorganizatora, a na inicijativu Nacionalnog komiteta za astronomiju koji deluje u sklopu Društva astronoma Srbije. Na skupu su prikazana stručna predavanja vezana za istoriju astronomije u Srbiji, istorijat članstva Srbije, odnosno Jugoslavije, u Međunarodnoj astronomskoj uniji, razvoj i pregled tekućeg stanja astronomskih istraživanja, astronomsko obrazovanje (na sva tri nivoa: osnovnoškolsko, srednjoškolsko, univerzitetsko) i promociju, odnosno popularizaciju astronomije u Srbiji.

Autor: prof dr Dragana Ilić
član Nacionalne komisije za imenovanje egzoplaneta u Srbiji
Кatedra za astronomiju, Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu

Izvor: Matematički fakultet

Pošalji komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *